Za HR stručnjake talent menadžment u 2008 godini je jedan od prioritetnijih područja. Globalno - talenti postaju ključni kadar. Kako otkriti, razviti i pre svega zadržati talente na svim nivoima preduzeća? To postaje sve važnje pitanje na koje je potrebno imati razuman odgovor, jer je od ključnog značaja za razvoj preduzeća.

Činjenica je da na tržištu rada nema mnogo talenata. Zbog toga je još važnije prepoznati  i pre svega usmeriti ih na područje gde će svojim radom postići izuzetne rezultate. To od poslodavaca zahteva uvođenje novih pristupa na svim područjima koji su podloga za razvoj talenata, a to ujedno znači i da najbolji među njima već odavno ne razmišljaju na način da je svako zamenjiv.

Ključno pitanje je kako krenuti u otkrivanje talenata – da li je bolje upotrebiti psihološke testove ili neposredno posmatranje? Generalno testovi su objektivni, verodostojni, upotrebljivi i homogeni. Pomoću njih dobijamo opisne ocene, što nije dovoljno, jer kompleksnost pojedinca možemo proceniti samo neposrednim opažanjem. To posledično znači da je kombinacija oba pristupa optimalna. Važno je i da glavni cilj izbora nije traženje savršenog pojedinca, jer takvih nema, nego je potrebno da znate da procenite da li će pojedinac moći što je moguće bolje da razvije svoj talenat i na taj način doprinese konkurentnosti preduzeća. I na tržištu rada ponudu i interesovanje diktiraju smernice koje zatim utiču na odluke o izboru. 

U slučaju da je na tržištu rada dovoljno talenata, znači kada je interesovanje veće od ponude, za poslodavca je važno da se predstavi talentima na zanimljiv način. U slučaju da je ponuda veća od interesovanja (što znači da je broj talenata ograničen), pre svega potrebno je da se nastavi da se primenuje način izbora koji su se za preduzeća pokazali kao uspešni. Druga strana prethodno pomenute ograničenosti broja talenata je njihova moć pregovaranja, koju imaju kako pri zaposlenju kod željenog poslodavca tako i kod cene svog rada. Zbog toga stručnjaci misle da će u predstojećim godinama uspešna preduzeća, koja budu želela da i dalje ostanu uspešna, sve više isticati značaj talent menadžmenta. 

Rezultati jednogodišnjeg istraživanja na uzorku 6000 vođa u 77 preduzeća, koje su izveli u McKinsey & Co. i koje su nazvali The war for talent, zaključili su da će u sledećih dvadeset godina talenti biti ključni izvor za postizanje konkurentnosti preduzeća, a ujedno će ih na tržištu biti znatno manje nego ponuda. Na tom području demografski trendovi imaju parametre koje je potrebno ozbiljno shvatati, a oni su:

–  za 15 godina će biti 15% manje Amerikanaca između 35 i 45 godina ;

–  rast Američke privrede trebao bi da bude imeđu 3 i 4% godišnje;

–  u tom periodu će se interesovanje za talente u ciljnoj grupi od 35 do 45 godini podići za 25%;

–  što znači da će se ponuda smanjiti za 15%.

U pomenutom istraživanju rezultati su pokazali da će se češće dešavati da ljudi čekaju u redu na zaposlenje.

Borba za talente! 

Iz toga proizilazi samo jedno – borba za talente! Pri tome najčešća ciljna grupa su talenti između 25 i 35 godina koji rade u nekom preduzeću između 3 i 10 godina. Preduzeća najčešće gube upravo pomenutu vrstu kadrova jer zbog svoje decentralizovane organizacije uopšte ne prate zašto im talenti odlaze.

Došli su i do zaključka da je samo 60% preduzeća izvodilo strateški planirane projekte, dok ostala preduzeća , uprkos idejama i sredstvima nisu.

U istraživanju nedostatak talenata istakli su i u preduzeću Johnson & Johnson, gde su kadrove za pozicije vođa uvek tražili interno, a sada su primorani da i do 25 % svog vremena  potroše u  traženju odgovarajućih ljudi van preduzeća.

Među svim vođama uključenim u istraživanje, 75% ih je izjavilo da im se dešava da u svom preduzeću nemaju talenata ili da im talenata skoro konstantno nedostaje. Takođe na pitanje da li se formiranje bazena talenata nalazi među tri njihova  prioritetna područja, samo 10 do 20% odgovorilo je pozitivno. Svakako je nepotrebno da navodimo posledice sa kojima će se ta preduzeća susresti u bližoj budućnosti.

Kada su istraživali na osnovu čega se talentovani pojedinci odlučuju za određeno preduzeće, došli su do zaključka da im je pre svega važan dobar menadžment preduzeća, odlične mogućnosti za rad i tome primerena motivišuća sredina preduzeća. Navedeni zaključci moraju postati sve važniji ne samo HR menadžerima u Srbiji, nego i mendžmentu preduzeća, jer će samo sa vlastitim talentima uspeti na globalnom tržištu.